Kako uspešno položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)?

Polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja važan korak u karijeri svakog ko želi da se bavi ovom odgovornom i zahtevnom profesijom. Iako se mnogima čini kao nedostižan cilj, uz adekvatnu pripremu, upornost i poznavanje procedure, polaganje može da prođe glatko. Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan vodič baziran na iskustvima brojnih kandidata, sa ciljem da vam olakša put do uverenja.

Struktura ispita: Šta vas tačno čeka?

Stručni ispit se tradicionalno deli na nekoliko segmentata, a razumevanje ove strukture je ključno za efikasnu pripremu.

1. Opšti deo ispita

Prvi deo ispita smatra se najlakšim i obuhvata poznavanje domaćeg i međunarodnog zakonodavstva. Ispituju se dva seta pitanja:

• Domaće zakonodavstvo: Ovo podrazumeva poznavanje Zakona o radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Tipična pitanja mogu biti: uslovi za sklapanje ugovora o radu, vrste odsustava, prava iz osiguranja, obaveze poslodavca u vezi sa medicinom rada.
• Međunarodni akti i Zakon o BZNR: Ovde se očekuje poznavanje važnih konvencija Medunarodne organizacije rada (MOR) kao što su Konvencija 155 (o zaštiti na radu) i Konvencija 161 (o službama medicine rada), osnivačkih ugovora Evropske unije, Direktive 89/391/EEC, kao i obaveza poslodavca i zaposlenih prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.

Ispitivači u ovom delu su obično veoma korektni i spremni da pomognu. Nije potrebno učiti napamet datume i brojeve članova, već razumeti suštinu i moći da je prepričate svojim rečima.

2. Pismeni deo - Izrada procene rizika

Ovaj praktični deo ispita za mnoge predstavlja najveći izazov. Dobijate određeno radno mesto (npr. električar, monter skela, vozač tramvaja, frizer, automehaničar) i zadatak da za njega izradite procenu rizika.

Šta dobijate na ispitu? Pored praznih listova papira, dobićete i listu opasnosti i štetnosti, kao i tabelu za Kinney metodu procene rizika, iako možete koristiti i drugu metodu po sopstvenom izboru.

Šta treba da uradite? Vaš zadatak je da napišete kratak opis tehnološkog i radnog procesa, opišete korišćenu opremu, identifikujete opasnosti i štetnosti sa liste, a zatim ih procenite odabranom metodom. Na kraju je izuzetno važno napisati zaključak u kom ćete konstatovati da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije, i navesti neophodne mere (npr. obavezni periodični lekarski pregledi, obuka, korišćenje lične zaštitne opreme).

Tokom rada na ovom delu, nadzor je minimalan, što vam omogućava da se koncentrišete. Preporučuje se da unapred vežbate izradu procena za različita radna mesta koja možete naći na internetu.

3. Usmena odbrana procene rizika

Nakon što komisija pregleda vaš pismeni rad, pozivaće vas na usmenu odbranu. Ovo nije odbrana vaše konkretne procene, već ispitivanje znanja iz oblasti postupka procene rizika. Pitanja se izvlače ili postavljaju iz glave i tipično se odnose na:

• Na čemu se zasniva procena rizika?
• Koja lica učestvuju u postupku procene?
• Šta sve sadrži akt o proceni rizika?
• Kada se vrše potpune, a kada delimične izmene akta?
• Šta su opasnosti, a šta štetnosti?
• Šta sadrži zaključak akta?

Ispitivač u ovoj prostoriji (često sama upravnica) ocenjuje vaše razumevanje celokupnog procesa. Bitno je pričati opušteno i pokazati da razumete suštinu.

4. Pravilnici - Posebne mere zaštite

Poslednji, a za mnoge i najzahtevniji deo, je poznavanje brojnih podzakonskih akata - pravilnika. Ovde se očekuje da znate suštinu svakog pravilnika sa liste. Pitanja su često konkretna i mogu da se odnose na bilo koji od navedenih pravilnika.

Na šta posebno obratiti pažnju?

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika - osnova svega.
• Pravilnik o bezbednosti mašina - znak usaglašenosti, tehnička dokumentacija, deklaracija.
• Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima - ko i kada ide na preglede, vrste pregleda.
• Pravilnik o opštim merama zaštite od električne struje - dokumentacija za rad, mere zaštite.
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova - elaborat o uređenju gradilišta, građevinska mehanizacija, skele.
• Pravilnici o fizikalnim štetnostima (buka, vibracije) - granične i akcione vrednosti, mere zaštite.
• Pravilnici o hemijskim i biološkim štetnostima - definicije, princip prevencije.
• Pravilnici o eksplozivnim atmosferama, ručnom nošenju tereta, radu na visini, saobraćaju, poljoprivredi itd.

Ključ je u tome da ne učite sve napamet, već da razumete cilj i osnovne mere svakog pravilnika. Ispitivači u ovoj fazi često postavljaju dodatna pitanja ako vide da znate osnovu.

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

Da li je dozvoljena literatura tokom pismenog rada?

Zvanično, dozvoljeno je koristiti samo listu opasnosti i štetnosti i metodologiju procene koju ste odabrali (npr. Kinney tabelu). Međutim, tokom pismenog rada nadzor varira, a kandidati su često sami u učionici. Ipak, preporuka je da se ne oslanjate na prepisivanje, već da unapred dobro vežbate opis poslova.

Šta ako padnem samo jedan deo?

Ako položite opšti deo i pismeni deo (procenu), ali padnete usmenu odbranu procene ili pravilnike, sledeći put ponovo polažete ceo drugi deo (usmenu odbranu I pravilnike). Ako padnete pismeni deo (procenu), obično se ne ide dalje na pravilnike. Proverite aktuelnu proceduru u Upravi, jer se može razlikovati.

Koja radna mesta se najčešće izvlače za procenu?

Lista je veoma široka: od zanatskih poslova (stolar, limar, zavarivač), preko vozača, operatera mašina, do poslova u uslužnim delatnostima (frizir, kozmetičar, farmaceut). Bitno je znati napisati opšti opis bilo kog posla.

Da li treba učiti kaznene odredbe Krivičnog zakonika?

Prema iskustvima kandidata, ovo se retko ispituje u opštem delu. Fokus treba staviti na radnopravne i socijalno-osiguravajne zakone.

Koliko dugo se čeka na termin?

Rok od prijave do poziva obično traje od mesec do tri meseca. Poziv stiže na email adresu, a potom i poštom na kućnu adresu, najmanje 15 dana pre ispita.

Ključni saveti za uspeh

1. Ne paničite zbog opšteg dela. Ovaj deo je zaista jasan i ispitivači su spremni da pomognu. Dovoljno je da pokažete osnovno razumevanje.
2. Vežbajte procenu rizika. Nađite primere na internetu. Vežbajte da za nasumično radno mesto napišete opis posla, identifikujete 10-15 relevantnih opasnosti i izvedete jednostavan zaključak. Ovo će vam uštedeti vreme i stres na ispitu.
3. Fokusirajte se na suštinu pravilnika. Umesto da pamtite ceo pravilnik, naučite: koji je cilj pravilnika, koje su osnovne mere koje propisuje, i neke ključne brojke ili definicije (npr. šta je kumulativna masa, šta su granične vrednosti buke).
4. Koristite svoje reči. Ispitivači ne očekuju da recitujete propise. Važno je da pokažete da razumete koncept i možete ga objasniti.
5. Budite opušteni i komunikativni. Ako zapnete, iskreno recite da niste sigurni, ali pokušajte da izvedete logičan zaključak. Ispitivači često postavljaju pomoćna pitanja da bi vas usmerili.
6. Obavezno navedite ciljane lekarske preglede. U zaključku procene rizika, za radna mesta sa povećanim rizikom, uvek navedite da je potrebno uputiti zaposlene na ciljane lekarske preglede koji se fokusiraju na specifične štetnosti tog radnog mesta, pored opštih i periodičnih pregleda.

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za BZNR je maraton, a ne sprint. Zahteva sistematičnu pripremu, posebno u oblasti pravilnika i procene rizika. Kao što iskustva brojnih kandidata pokazuju, najveća prepreka često nije težina gradiva, već strah i nepoznavanje procedure. Kada se dobro pripremite i uđete u proces sa opuštenošću i poverenjem, shvatićete da je ispit pristupačan i da komisija uglavnom želi da vidi vaše razumevanje suštine zaštite ljudi na radu. Srećno na polaganju!