Putovanje kroz stranice: Kako pitanja o čitanju oblikuju naš književni identitet

Zamislite trenutak u kojem neko postavi sasvim obično pitanje: „Ko je vaš omiljeni pisac?“ Naizgled jednostavno, ono otvara čitavu riznicu uspomena, emocija i skrivenih želja. Čitanje nije samo nizanje slova - to je razgovor sa sopstvenom dušom, a odgovori na pitanja koja vezujemo za knjige često su najiskreniji portret onoga što jesmo. Pred vama je putovanje kroz četrdesetak takvih pitanja, pažljivo sakupljenih iz sveta strastvenih čitalaca, koja će vam pomoći da bolje razumete svoj književni identitet. U nastavku ćemo zajedno proći kroz svako od njih, bez žurbe, baš onako kako se lista omiljena knjiga - polako, sa uživanjem.

1. Ko je vaš omiljeni pisac i zašto?

Ovo pitanje se često nalazi na samom vrhu svake književne rasprave. Kada pokušamo da odredimo omiljenog pisca, zapravo tragamo za onim glasom koji nas najdublje dotiče, koji je uspeo da rečima dočara svet u kojem bismo voleli da boravimo. Neki će bez razmišljanja izgovoriti ime pisca koji ih prati još od detinjstva, dok će drugi dugo vagati između domaćih klasika i stranih velikana. Ono što je zajedničko svim iskrenim odgovorima jeste osećaj da je taj neko razumeo život baš onako kako ga i mi doživljavamo.

Bezbroj puta se moglo čuti: „Od naših, onaj koji je pisao o nemiru i strasti, i onaj čija je reč kao kamen; od stranih - pesnik ljudske duše čija dela ne zastarevaju.“ I zaista, velika književnost ne poznaje granice ni vremenske ni geografske. Pisac postaje omiljen onda kada svaka njegova rečenica odjekne u nama, kada osetimo da je pisao baš za nas.

Zanimljivo je i pitanje da li se naš izbor menja tokom godina. Mnogi su u mladosti bili oduševljeni pripovedačima fantastike i avanture, da bi kasnije prerasli u mislioce koji tragaju za filozofskom dubinom. A opet, ima onih koji se uvek vraćaju istom autoru, kao sigurnoj luci.

2. Knjiga koja je na vas ostavila najveći utisak u pubertetu

Period odrastanja je plodno tle za književne utiske. Sećate li se knjige koja je na vas ostavila najveći utisak u pubertetu? To je često delo koje nas je prvi put nateralo da osetimo svu težinu sveta, da se identifikujemo sa junakom ili da se zgrozimo nad sudbinom koja nam je dotad bila nepoznata. Mnogi pamte roman o deci sa margine društva koji im je danima nije dao mira, ili pak ispovest jedne devojčice koja je probudila saosećanje.

„Nisam spavala dve nedelje posle čitanja“ - priznanje je koje se često ponavlja. Bilo da je u pitanju potresna priča o odrastanju u senci istorijskih previranja, nežna parabola o malom princu, ili čak ciklus o sudbini žene u vihoru prošlosti - pubertetska lektira oblikuje naš emotivni svet. Nije retkost da neko kaže kako mu je baš ta knjiga otvorila oči i podstakla ga da i sam pokuša da piše.

3. Da li ste voleli da čitate lektire u školi?

Ovo pitanje retko koga ostavlja ravnodušnim. Da li ste voleli da čitate lektire u školi? Odgovori se kreću od oduševljenja do prezira. Ima onih koji su lektire gutali i pre nego što bi postale obavezne, pa su u njima nalazili posebnu čar. Drugi su ih doživljavali kao teret, nešto što im je oduzimalo vreme za „prave“ knjige. Naročito su deljena mišljenja o delima poput onog o seobama, o mostu na Drini, ili o mletačkom trgovcu.

Sećanje na jednu od omiljenih lektira često uključuje i bunt: „Znala sam da mi je profesor zadavao muku, ali kad bih pročitala poslednju stranu, shvatila bih zašto je to remek-delo.“ A bilo je i onih naslova koji su ostajali nedovršeni, pa smo ih tek godinama kasnije ponovo uzeli u ruke i zavoleli. Zanimljivo je da su mnogi priznali da im je baš delo koje su najviše mrzeli u srednjoj školi kasnije postalo jedno od najdražih.

„Koju knjigu niste uspeli da pročitate do kraja?“ - produžetak je ovog pitanja. Neki nisu mogli dalje od par strana, neki su ostali na pola, a neki su se naterali i požalili. Uvek se nađe i onaj ko priznaje da mu je najteže pala upravo drama o čekanju koja naizgled nema radnju, a ipak je proslavila pisca.

4. Koju knjigu želite sledeću da pročitate?

Planiranje narednog štiva je gotovo ritual. Koju knjigu želite sledeću da pročitate? Odgovori su raznoliki kao i sami čitaoci: neko je već odavno zacrtao gomilu naslova, neko čeka povoljan trenutak da se uhvati u koštac sa obimnim klasikom, a neko jednostavno otvara prvu knjigu na koju naiđe u knjižari. Neretko se pominje i fenomen „police stida“ - gomile kupljenih, a nepročitanih knjiga koje strpljivo čekaju svojih pet minuta.

Među najčešćim željama su priznata dela savremene svetske književnosti, istorijski romani koji se bave sudbinom pojedinca u ratnom vihoru, ili pak filozofski spisi koji obećavaju dublje razumevanje sveta. Neki čitaoci su posebno vezani za pisce čiji su prethodni romani ostavili jak pečat, pa s nestrpljenjem iščekuju svaki novi naslov.

5. Knjiga od koje ste dosta očekivali, a koja vas je razočarala

Gotovo svaki strastveni čitalac ima na savesti bar jednu takvu. Knjiga od koje ste dosta očekivali, a koja vas je razočarala često postane tema žučnih rasprava. Očekivanja su podgrejana hvalospevima, preporukama prijatelja ili ugledom autora, a onda - razočaranje. Ta knjiga može biti i hvaljeno remek-delo, poput romana o tajnama jedne srednjovekovne opatije, koji je nekoga oduševio a drugoga neizmerno smorio.

„Mislila sam da će mi promeniti život, a jedva sam došla do pedesete strane“ - slična iskustva dele mnogi. Nekada su kriva prevelika očekivanja, nekada nespremnost za drugačiji stil pisanja, a nekada nam jednostavno ne legne knjiga koja se bavi temom za koju nismo raspoloženi. Važno je naglasiti: razočaranje ne umanjuje književnu vrednost, ono samo govori o trenutku i o ličnom senzibilitetu.

6. Kako birate knjige koje čitate?

Način na koji pristupamo izboru literature otkriva mnogo o nama. Kako birate knjige koje čitate ili planirate da čitate? Neki se vode preporukama osoba u čiji književni ukus veruju, drugi pažljivo čitaju sadržaj na poleđini i kritike, a treći dopuštaju da ih ponese prvi utisak - naslov, korice, pa čak i miris hartije. „Ponekad me zavede i lep dizajn korica, i na kraju ispadne da je knjiga sasvim osrednja“ - iskreno priznanje koje ruši mit o tome da se po omotu ne sudi.

Veliki broj čitalaca ističe da je presudan trenutni osećaj: „Otvorim prvu stranu u knjižari, pročitam nekoliko rečenica i znam da li je to to.“ Posebno mesto zauzima i poverenje u izdavačku kuću, kao i skeniranje utisaka na internetu. Ima i onih koji biraju isključivo po piscu; kada se jednom vežu za neki stil, verno ga prate.

7. Koju knjigu trenutno čitate?

Ovo pitanje je često ledolomac među neznancima. Koju knjigu trenutno čitate? Odgovor trenutno može da otkrije da li smo u fazi lakog štiva za opuštanje ili se hvatamo u koštac sa obimnim klasikom. Neko će reći da drži u rukama roman o potrazi za smislom, drugi istorijski triler, a treći neku od onih psiholoških knjiga koje obećavaju promenu navika.

Često se desi da čitalac paralelno čita dve ili tri knjige - jednu za put do posla, drugu pred spavanje, treću za vikend. Tako se na noćnom stočiću mogu naći zbirka pesama, esej o ljudskoj prirodi i dobro napisana fikcija. Upravo ta raznolikost čini čitanje uzbudljivim putovanjem bez kraja.

8. Omiljeni domaći dečiji pisac

Detinjstvo je nezamislivo bez priča koje su nas oblikovale. Omiljeni domaći dečiji pisac često bude prva književna ljubav. Mnogima su u sećanju ostali junaci koji su leteli iznad orlovskih gnezda, doživljavali urnebesne avanture u malim bosanskim mestima, ili pak pisac koji je umeo da napiše najnežniju pesmu posvećenu rodnom kraju. Ti pisci nisu samo zabavljali - oni su nas učili hrabrosti, prijateljstvu i pravdi.

Neko će bez razmišljanja reći: „Taj pisac je moje detinjstvo!“ i prisetiti se kako je čitao njegove knjige pod svetlom baterijske lampe. Postoji nešto neponovljivo u tim prvim susretima sa književnošću, kada svet mašte još nije omeđen racionalnim.

9. Da li ćete ići na Sajam knjiga?

Sajam knjiga je više od kupovine - to je hodočašće. Da li ćete ići na Sajam knjiga, imate li već u planu kupovinu neke knjige? Za mnoge je to godišnja tradicija, dan kada se prepuste gužvi, mirisu novotiskanih stranica i dugim razgovorima sa izdavačima. Neki dolaze sa tačno ispisanim spiskom, dok drugi prepuštaju slučaju da ih povede.

Ima i onih koji sajam izbegavaju upravo zbog gužve, ali priznaju da bi ipak voleli da prošetaju i otkriju neko novo izdanje. „Svaki put ponesem po jednog praseta“ - duhovito priznanje o kupovini figurica govori o tome da sajam nudi mnogo više od knjiga; on je praznik za sva čula.

10. Da li čitate klasike ili se radije opredeljujete za chick lit literaturu?

Podela na ozbiljnu i laganu literaturu večita je tema. Da li čitate klasike, malo teže i ozbiljnije knjige, ili se radije opredeljujete za takozvanu chick lit literaturu? Odgovor zavisi od faze života i raspoloženja. Ima perioda kada nam prija da se udubimo u višeslojna dela koja zahtevaju punu intelektualnu pažnju, a ima i onih dana kada želimo da se opustimo uz nešto neobavezno.

Neki čitaoci ne prave kompromis: „Klasici su moj izbor, u njima pronalazim istinsku hranu za dušu.“ Drugi priznaju da vole zabavnu literaturu, ali pod uslovom da je dobro napisana i da nije banalna. Treći pak ističu da se ne stide „krivog zadovoljstva“ jer i lagana knjiga može biti kvalitetna.

11. Da li ste čitali nešto od italijanskog majstora zagonetki i koji vam se naslov najviše dopao?

Pominjanje imena ovog autora automatski pokreće polemiku. Da li ste čitali nešto od onog slavnog italijanskog pisca i esejiste, i koja vam se njegova knjiga najviše dopala? Njegova dela su prava intelektualna avantura: lavirinti simbola, istorijske misterije i višeslojne priče. Neki su oduševljeni romanom o srednjovekovnom manastiru i ubistvima, dok su drugi bili fascinirani delom o zlokobnom klatnu.

Zanimljivo je da neki čitaoci priznaju da su odustali na pola, ali da se dive erudiciji i stilu. „Muka mi je dok ne uđem u ritam, ali onda ne mogu da se odvojim“ - česta je izjava. Njegove knjige nisu za svakoga, ali onaj ko ih zavoli, postaje doživotni poklonik.

12. Knjiga koja važi za remek-delo, a vama se nije dopala

Ovo pitanje traži hrabrost. Koja je to knjiga koja važi za remek-delo, a vama se nije dopala? Ponekad su to dela koja su obavezna lektira i koja smo čitali pod pritiskom, pa nisu dobila pravu šansu. Drugi put je to svetski priznat roman koji nam jednostavno nije legao. Ima onih koji su priznali da im je veliki ruski roman o neverstvu i društvenim normama bio preobiman i monoton, dok su drugi odbacili kultno delo o čekanju.

„Svi su mi govorili da je to najbolja knjiga ikada, a ja sam jedva došao do kraja i ništa nisam razumeo.“ Ovakva priznanja su važna jer podsećaju da je književnost subjektivna i da svako ima pravo na svoj ukus.

13. Da li ste se nekada figurativno zaljubili u nekog lika iz romana?

Pravi knjiški moljci će priznati: da, itekako. Da li ste se nekad figurativno zaljubili u nekog lika iz romana? Likovi koji izlaze iz stranica mogu biti toliko živi da u njima prepoznamo idealnog partnera. Neki su uzdisali za misterioznim junakom viktorijanske Engleske, drugi za strastvenim ratnikom, a treći za finim gospodinom iz malog grada.

Ta „zaljubljenost“ nije samo dečja igra; i odrasli čitaoci maštaju o susretu sa likom koji poseduje ono što tražimo u stvarnom životu - hrabrost, duhovitost ili nesvakidašnju osetljivost. Čak i ako znamo da je reč o fikciji, taj osećaj može biti izuzetno snažan.

14. Da li ste ikada razmišljali da napišete roman?

Pitajte bilo kog strastvenog čitaoca da li je ikada sanjao o sopstvenoj knjizi. Da li ste ikada razmišljali da napišete roman? Mnogi su pokušali, neki su i napisali nekoliko poglavlja, a neki su odustali jer su shvatili da je lakše uživati u tuđim rečima nego stvarati svoje. Nema ničeg lošeg ni u jednom odgovoru.

„Pokušala sam kao tinejdžerka, ali me je nauka odvukla na drugu stranu.“ Ima i onih koji veruju da će jednoga dana, kada se dovoljno načitaju, sesti i napisati delo koje će nekome značiti onoliko koliko njima znače omiljene knjige.

15. Koga smatrate najboljim piscem svih vremena?

Ovo je pitanje za besmrtne rasprave. Koga smatrate najboljim piscem svih vremena? Ime koje se najčešće šapuće je ono ruskog pisca koji je zaronio u najmračnije kutke ljudske duše, ali tu su i tvorci nezaboravnih svetova fantastike, pesnici ljudske tragike i majstori kratke priče. Neko će reći da je najveći onaj koji je pisao o apsurdu postojanja, a drugi će se zakleti u renesansnog dramskog genija.

Ne postoji jedinstven odgovor, ali svaki izbor otkriva vrednosti onoga ko bira. Neki čitaoci stavljaju u prvi plan domaće velikane čija su dela utkana u nacionalni identitet, dok drugi bez razmišljanja ukazuju na pisca koji je promenio tok svetske književnosti.

16. Čiji citat najčešće izgovarate?

Citati su duša književnosti. Kog pisca najčešće citirate? Kod nekih su to misli o hrabrosti i istrajnosti, kod drugih mudre izreke o ljubavi i prolaznosti. Neretko se citiraju stihovi pesnika koji je umeo da opiše zavičaj, ili rečenice iz romana koje su postale životne mantre.

„Stalno se vraćam onoj misli: ako ne znaš prečicu, nema potrebe da lutaš, cilj je već u tebi.“ Citiranje nije samo pokazivanje načitanosti, već i potvrda da su reči nekog drugog postale sastavni deo našeg unutrašnjeg monologa.

17. Ko je vaš književni alter ego?

Ponekad nas neka književna ličnost toliko podseća na nas same da pomislimo kako je pisac zavirio u našu dušu. Ko je vaš književni alter ego? To može biti neprilagođeni junak koji se bori sa svetom, sanjalica koja traži lepotu u običnom, ili pak cinični posmatrač koji sve razume ali retko učestvuje.

Neko se prepoznao u liku koji je zauvek ostao zarobljen u svojim mislima, neko u ženi koja je izabrala teži put, a neko u detetu koje postavlja pitanja na koja odrasli nemaju odgovor. Taj alter ego nas prati i podseća da nismo sami u svojim nedoumicama.

18. Najpatetičnija priča iz književnosti

Postoje priče koje toliko pokušavaju da izmame emociju da postanu nepodnošljive. Najpatetičnija priča iz književnosti (roman, pesma, novela, drama) često se navodi kao primer preterivanja. Mnogi su se složili da je to delo koje, uprkos pokušaju da bude duboko dirlljivo, ostavlja utisak izveštačenosti.

Istovremeno, postoje i priče koje su toliko snažne i realistične da nas rasplaču bez patetike. Razlika je u meri i istinitosti osećanja. Pisac koji ume da dočara tugu bez prenemaganja je majstor, dok onaj koji nas tera na suze jeftinim trikovima brzo biva zaboravljen.

19. Najlepša ljubavna priča iz nekog romana

Ljubav je najčešća tema, ali malo koja priča zaslužuje epitet najlepše. Najlepša ljubavna priča iz nekog romana je ona koja nas uveri da ljubav može da pobedi i smrt i vreme. Neki će se setiti burne romanse na vetrovitim visovima, drugi čiste i strpljive ljubavi koja ruši klasne predrasude, a treći one koja se rađa iz prijateljstva i međusobnog poštovanja.

Svako od nas nosi u srcu jednu takvu priču, i često joj se vraća baš kada je potrebno podsetiti se da ljubav postoji u svim oblicima - i divljim i pitomim.

20. Omiljeni književni žanr

Omiljeni književni žanr se menja s godinama, ali uvek postoji onaj koji nas prvi privuče. Za neke je to epska fantastika sa svojim legendama i mitologijom, za druge istorijski roman koji oživljava prošlost, a za treće psihološki triler od koga ne možemo da odvojimo pogled. Neko će priznati da ga najviše privlače dela u kojima se granica između stvarnog i izmišljenog briše.

„Čitam sve, ali kad poželim da se odmorim, uzimam lagane ljubavne romane. Krivo zadovoljstvo, ali moje!“ - ova iskrenost je dragocena, jer podseća da književnost ne treba da bude opterećenje, već uživanje.

21. Šta ste čitali iz srpske književnosti, a da nije obavezna lektira?

Ovim pitanjem se otkriva koliko poznajemo sopstvenu kulturu van školskih okvira. Šta ste čitali iz srpske književnosti, a da vam se svidelo i da nije obavezna lektira? Odgovori često uključuju dela koja su dugo bila u senci, ali su podjednako vredna. Tu su roman o sudbini žene sa sela, filozofske pripovetke, poetski zapisi o ratu i mirnodopskom životu, te satira na malograđanštinu.

Mnogi ističu da su tek van škole otkrili čari pojedinih domaćih autora i zavoleli ih mnogo više nego kada su bili primorani da ih čitaju za ocenu. To je dokaz da književnost najbolje deluje kada se čita iz slobodne volje.

22. Kog pisca od klasika srpske književnosti nikako ne volite?

Iako zvuči svetogrđe, svako ima pravo na ovo priznanje. Kog pisca od klasika srpske književnosti nikako ne volite? Ne osporavamo ničiji kvalitet, već nam jednostavno ne prija. Neki će reći da im smeta patetični lirizam i preterana opisi, dok drugi ne podnose suvoparnost ili tmurnu atmosferu.

Zanimljivo je da se često pominje autor čije su rečenice pretrpane zarezima i umetnutim mislima, pa čitanje postaje naporno. Drugi pak ne mogu da se povežu sa delima koja su previše opterećena istorijom. Ove iskrene ispovesti ne umanjuju veličinu pisaca, već podsećaju da je književnost živa i da različito diše u svakom od nas.

23. Romantizam, realizam ili avangarda?

Književni pravci su kao boje na paleti. Romantizam, realizam ili avangarda? Neko će se bez dvoumljenja opredeliti za realizam i njegovu ogoljenu istinu, drugi za romantizam koji budi uzvišena osećanja, a treći za avangardu koja razbija sve kalupe.

„Realizam mi je najbliži - život kakav jeste, bez ulepšavanja.“ Ali ima i onih koji vole simbolizam, ili pak modernu koja spaja unutrašnji monolog sa složenom strukturom. Ne postoji bolji pravac; postoji samo onaj koji je u skladu sa našim trenutnim pogledom na svet.

24. Književni lik u čijem ste psihološkom portretu prepoznali sebe

To je jedan od najintimnijih trenutaka u čitanju. Književni lik u čijem ste psihološkom portretu prepoznali sebe često postane naše ogledalo. Neko je video sebe u devojci koja sanja o velikoj ljubavi a oseća se nedovoljno lepom, neko u povučenom misliocu koji se teško uklapa u društvo, a neko u buntovniku bez jasnog cilja.

Ta spoznaja ume da bude i utešna i zastrašujuća. Utešna jer shvatamo da nismo jedini, zastrašujuća jer nam pokazuje naše slabosti. Ali upravo zbog toga takvi likovi ostaju urezani u pamćenje.

25. Koliko vam je bitan naslov dela?

Koliko vam je bitan naslov dela? Da li vas zavara, ostavi potpuno drugu viziju o delu, da li vas on vuče da čitate? Odgovori su podeljeni. Neki tvrde da im je naslov sasvim nevažan, da je jedino bitno ono između korica. Drugi pak priznaju da ih dobar naslov magneti, dok loš može da ih odbije i pre nego što pročitaju prvu stranu.

„Nikada neću uzeti knjigu čiji naslov zvuči kao jeftini reklamni slogan.“ S druge strane, ima naslova koji su toliko poetični da obećavaju čaroliju i pre nego što zaronimo u priču. Istina je da naslov može da zavara, ali dobar čitalac nauči da mu ne veruje slepo.

26. Da li čitate dela poput popularne „Tajne“ i druge psihološko-motivacione knjige?

Ovaj žanr ima svoje vatrene poklonike i žestoke protivnike. Da li čitate dela poput popularne „The Secret“ i ostale psihološko-motivacione knjige? Neki smatraju da su takvi naslovi puni ispraznih obećanja, dok drugi u njima nalaze utehu i podsticaj. Mnogi priznaju da su ih čitali u teškim životnim fazama, ali da su vremenom shvatili da nema čarobnog štapića.

„Pročitala sam i shvatila da je to sve već poznato, samo upakovano u novo ruho.“ Ipak, ne treba potcenjivati snagu pozitivne misli - mnoge od ovih knjiga su pomogle ljudima da se pokrenu, što je vredno poštovanja, bez obzira na književnu kritiku.

27. Na šarm kog junaka ili junakinje biste pali?

Maštarije su sastavni deo čitanja. Na šarm kog junaka ili koje junakinje biste pali? Ko bi uspeo da vas zavede kad bi mogao da izađe iz korica? S kim biste mogli da provedete ostatak života? Ovo pitanje razgolićuje naše želje. Neko bi popustio pred harizmatičnim aristokratom, drugi pred tihim i pouzdanim čovekom iz susedstva, a treći pred neobuzdanim umetnikom.

Zanimljivo je da mnogi priznaju da bi ih privukla jedna vrsta ličnosti, ali bi za zajednički život odabrali sasvim drugu - i upravo u toj napetosti između strasti i razuma leži najveća draž ovih zamišljenih izbora.

28. Da li vodite evidenciju pročitanih knjiga?

Ovo pitanje deli čitaoce na dve grupe. Da li vodite evidenciju pročitanih knjiga i koliko se knjiga nalazi na vašem spisku? Organizovani beleže svaku pročitanu knjigu, često sa datumom, citatima i kratkim utiscima. Drugi se oslanjaju na pamćenje, a kada ih neko pita, shvate da su mnoge zaboravili.

„Vodim svesku od osnovne škole, i sada imam preko petstotina naslova. Kad je prelistam, vratim se u svaki pročitani svet.“ Digitalne platforme su olakšale beleženje, ali ništa ne može da zameni osećaj kada prstima prelazimo preko rukom ispisanih redova u staroj beležnici.

29. Gramatika ili prepričavanje dela - šta vam je bilo teže?

Još jedan biser iz školskih dana. Da li vam je tokom školovanja bilo teže učiti gramatiku ili da prepričate neko književno delo na usmenom, pravilnim i tačnim rečenicama? Jedni su se mučili sa padežima i stilskim figurama, dok su drugi briljirali u analizi teksta ali bi se skamenili pred razredom. Postoji i treća grupa - oni koji su obožavali i jedno i drugo i koji su na takmičenjima dokazivali da je maternji jezik najlepša igra.

Zanimljivo je da su mnogi tek kasnije shvatili koliko im je ta „mržnja“ prema gramatici pomogla da bolje razumeju sve što čitaju i pišu.

30. Koja je najbolja drama prema vašem mišljenju?

Dramska književnost ima posebnu moć. Koja je najbolja drama prema vašem mišljenju? Drama za izvođenje ili čitanje, svejedno. Neki će se zakleti u komade koji prikazuju raspad jedne porodice, drugi u tragedije o moći i ludilu, a treći u apsurdne drame u kojima se ništa ne dešava a sve je rečeno.

„Hamlet je večna inspiracija, ali postoji i jedno naše delo o sudbini žene koje me uvek rastuži do suza.“ Drame su ogledalo društva i pojedinca, i uvek će naći put do publike, bilo na sceni ili u tišini čitanja.

31. Koja vam je trenutno fizički najbliža knjiga?

Ovo pitanje je praktično i poetično u isti mah. Koja vam je trenutno fizički najbliža knjiga? Možda je to ona na noćnom stočiću, ona u torbi ili na polici do radnog stola. Ako otvorite nasumično dvadeset prvu stranu, kakvu rečenicu vidite?

Jedan od najlepših odgovora koji se mogao čuti jeste: „Jesen i život bez smisla.“ - početak romana koji odmah budi čežnju. Drugi su na toj strani zatekli mudrost o strpljenju, ili pak opis koji miriše na kišu. Te nasumične rečenice često postanu putokaz.

32. Reading challenge - koliko knjiga planirate da pročitate ove godine?

Inspirisani popularnim izazovima, mnogi čitaoci postavljaju sebi ciljeve. Da li ste razmišljali o tome koliko knjiga planirate da pročitate tokom godine? Neki su skromni i zadaju sebi dvanaest - jednu mesečno, dok drugi planiraju više od pedeset. Ima i onih koji ne žele da se opterećuju brojkama; za njih je važan kvalitet, a ne kvantitet.

„Svake godine sastavim spisak želja, ali ga stalno menjam kako otkrivam nove naslove.“ Upravo u tome je čar - planovi su tu da nas usmeravaju, ali nas knjige uvek iznenade.

33. Više volite da posedujete knjigu ili da je vratite u biblioteku?

Ljubav prema knjigama često se meri odnosom prema posedovanju. Da li više volite da pročitate knjigu i vratite je u biblioteku ili nekom od koga ste je pozajmili, ili da je posedujete u svojoj ličnoj biblioteci? Strastveni sakupljači tvrde da nema ničeg lepšeg nego kada se omiljena knjiga nađe na polici, spremna da bude ponovo pročitana. Drugi su praktični i oslanjaju se na biblioteke i elektronske knjige.

„Volim miris starih izdanja, i svaku knjigu koju zavolim kupim čim stignem, da bi bila moja zauvek.“ Osećaj vlasništva nad reč