Rat protiv mušica i drugih nevolja: Vodič za zdravo sobno cveće

Da li ste ikada primetili sitne crne mušice koje lebde oko vašeg omiljenog cveća? Ili možda bele mušice koje izgledaju kao prašina na donjoj strani lista? Ako jeste, verovatno ste se zapitali odakle one dolaze i kako da ih se rešite. Ovi nepoželjni gosti su česta pojava među ljubiteljima biljaka, posebno u toplijim i vlažnijim uslovima stana. Ponekad izgledaju bezazleno, čak i zanemarljivo, ali njihovo prisustvo može biti znak da nešto nije u redu sa negom vaše biljke.

Često se dešava da, nakon što pomislimo da su nestale, lagano potresemo saksiju ili puhnemo u zemlju i one počnu da izlaze. Ove male crne mušice, koje liče na one koje se okupljaju oko preostalog voća, obično idu direktno na cvet. Njihova pojava je često direktno povezana sa prekomernim zalivanjem i povišenom temperaturom u prostoriji. Suvišak vlage u zemljištu stvara savršeno okruženje za njihovo razmnožavanje.

Šta su zapravo ove mušice i zašto su opasne?

One male, mekane, crne mušice koje vidite najverovatnije pripadaju grupi tresetnih mušica. One same po sebi nisu direktno opasne za biljku u smislu da je jedu, ali su izuzetno dosadan i uporan problem. Njihove larve se hrane organskom materijom u vlažnom zemljištu, a odrasle jedinke mogu da prenesu gljivične bolesti sa biljke na biljku. Njihova pojava je jasan indikator da je zemlja previše vlažna i da postoji rizik od truleži korena - jednog od najtežih problema za biljku, koji često vodi u njeno propadanje.

Sa druge strane, bele mušice ili leptiraste vaši su mnogo opasniji. Ove sitne, beličaste insekte je teško uočiti dok se ne razmnože u velikim kolonijama. One se hrane biljnim sokom, probadajući listove, što dovodi do žutila, uvijanja i sušenja lista. Biljka postaje slaba, usporava rast i postaje podložna drugim bolestima. Borba protiv njih je dugotrajna i zahteva upornost.

Kako da sprečite i rešite problem sa mušicama?

Prevencija je uvek najbolji lek. Ključ leži u pravilnom zalivanju. Većina sobnog cveća ne voli da "stoji u vodi". Zemlja treba da se osuši između dva zalivanja. Da biste proverili, gurnite prst u zemlju do prve falange. Ako je zemlja vlažna, odložite zalivanje. Česta greška je zalivanje kada je površinski sloj zemlje suh, dok je dubinski još uvek vlažan.

Za već postojeći problem, evo nekih rešenja:

• Zalivanje sa insekticidom: Možete koristiti sistemični insekticid (kao što je Aktara) koji se rastvori u vodi za zalivanje. Biljka će ga upiti korenjem, a insekti će stradati kada počnu da se hrane njenim sokom. Postupak ponoviti na svakih 7-10 dana.
• Zamka od sirćeta: Jednostavna kućna zamka. U čašu od jogurta sipajte malo sirćeta i vode, prekrijte folijom za domaćinstvo i zavežite gumicom. Načinite nekoliko malih rupica čačkalicom. Mušice će privučene mirisom ući u čašu, a teško će izaći.
• Smanjite vlagu i temperaturu: Mušice vole toplo i vlažno. Redovno provetravajte prostoriju i izbegavajte preterano zalivanje. Ako je moguće, smanjite temperaturu u prostoriji.
• Zalivanje čajem od duvana: Pet opušaka ubacite u litru i po vode i ostavite da prenoći. Sa tom vodom poprskajte biljku i zalijte je (tek kada se zemlja osušila). Nikotin deluje kao prirodni insekticid.

Kalateja: Prelepa, ali zahtevna dama

U razgovorima ljubitelja cveća često se pominje Kalateja - biljka izuzetno dekorativnih listova. Spada u vrlo "gladne" biljke koje zahtevaju redovno presađivanje (najbolje jednom godišnje) i plitke posude. Ona je pravi pokazatelj vlažnosti vazduha. Kada je žedna, listovi se uvijaju i skupljaju, a nakon zalivanja se za nekoliko sati potpuno otvore, dajući utisak da su živi. Kod nje nikada nije dobro da se zemlja potpuno osuši. Međutim, pazite: prekomerno zalivanje je jednako opasno i vodi tresetnim mušicama i truleži.

Ljubičice: Carice sobnog cveća sa svojim kapricima

Afričke ljubičice su omiljene zbog svog neprekidnog cvetanja. Da bi bujno cvetale, potrebno im je dosta svetlosti (ali ne direktnog sunca), redovna, ali umerena ishrana i pažljivo zalivanje. Najveći neprijatelj ljubičice je voda na listovima - ona garantovano izaziva trulež. Zato se uvek zaliva odozdo, stavljanjem saksije u tacu sa vodom na 15-20 minuta. Zemlja mora biti vrlo porozna - mešavina treseta, perlita ili kokosovog vlakna je idealna. Ako listovi postanu meki, potamne i sparuse, to je znak truleži od viška vode ili dodira sa hladnim staklom.

Za one koji se pitaju kako da podstaknu cvetanje: osim svetlosti, bitna je i prihrana sa većim udelom kalijuma (K) koji podstiče stvaranje cvetova. Ponekad je dovoljno i meseč dana mirovanja na nešto nižoj temperaturi (oko 15°C) uz redukovano zalivanje, da bi se potom vratile u punom cvetu.

Citrusi u saksiji: Izazov koji se isplati

Gajenje kumkvata, limuna ili mandarine u stanu je poseban izazov. Ove biljke su zimzelene, ali u toplim sobama zimi mogu da gube listove zbog suvog vazduha i nedostatka svetlosti. Ako listovi opadaju zeleni, to je često znak stresa. Ključne mere nege su:

• Osvetljenje: Maksimalno moguće svetlo, idealno na južnom prozoru.
• Vlažnost vazduha: Redovno orosavanje listova mekom, odstojalom vodom.
• Zalivanje: Tek kada se zemlja dobro osuši. Uvek proverite prstom.
• Prihrana: Koristite specijalna đubriva za citruse tokom perioda rasta (mart-septembar).
• Presađivanje: Ne žurite sa presađivanjem. Citrusi vole malo tesnije posude. Kad se presađuju, obavezno koristite dobru drenažu i zemlju za citruse.

Razmnožavanje: Radost od samog početka

Jedna od najvećih radosti za ljubitelja cveća je da od mrvičaste semenčice dođe do raskošnog cveta. Sejanje semena zahteva strpljenje i poštovanje određenih pravila. Opšte pravilo je: seme se prekriva slojem zemlje koji je pet puta deblji od visine samog semena. Neke semenke (kao lavanda) zahtevaju i period hladenja (stratifikaciju) da bi proklijale. Urezivanje i margotiranje su odlični načini za razmnožavanje drvenastih biljaka, poput nara.

Za ljubičice je najlakše razmnožavanje listom. List se odlomi sa peteljkom, stavi u vodu da pustí korenčiće, a zatim se presadi u vrlo poroznu zemlju. Ključ uspeha je da zemlja ne bude previše vlažna, inače mlada biljčica trune.

Zaključak: Ljubav, strpljenje i opažanje

Ne postoji univerzalni recept za sve biljke. Svaka vrsta ima svoje specifične potrebe. Najvažniji savet koji se provlači kroz iskustva svih ljubitelja cveća je: posmatrajte svoju biljku. Ona vam govori šta joj treba - bledi listovi traže svetlost, mekani i sparušeni govore o višku vode, uvrnuti vrhovi ukazuju na suv vazduh ili štetnike.

Izbegavajte preterano zalivanje, obezbedite dovoljno svetlosti, redovno proveravajte prisustvo štetnika i ne bojte se da biljku orezujete kada je to potrebno. Uz malo ljubavi, strpljenja i znanja, vaše cveće će bujati i donositi radost u svakodnevni život. Srećno u vašem cvetnom poduhvatu!