Izazovi početnika u advokaturi: Realnost iza diplome

Diploma pravnog fakulteta za mnoge predstavlja vrata ka stabilnoj karijeri i profesionalnom uspehu. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju mladi pravnici u Srbiji često je daleko od te idealizovane slike. Put od završenog fakulteta do samostalnog obavljanja advokatske profesije pun je prepreka, finansijskih izazova i institucionalnih barijera koje mnoge ohrabruju da preispitaju svoj izbor karijere.

Finansijski teret upisa u imenik pripravnika

Jedan od prvih i najvećih šokova za mlade pravnike jeste visina troškova upisa u imenik advokatskih pripravnika. Dok u Beogradu godišnja članarina iznosi 1.200 dinara, što se može smatrati podnošljivim, u nekim regionalnim komorama, poput Advokatske komore Kragujevca, zahtevi su dramatično veći. Pripravnici se suočavaju sa zahtevom za plaćanjem 500 evra za upis, što za mnoge predstavlja nedostižan iznos.

Još više zabrinjava činjenica da postoji nejednakost u naplati ovih troškova. Navodi se da deca sudija i advokata plaćaju znatno manje, ponekad i do dvanaest puta manji iznos. Ova praksa otvara pitanje diskriminacije i favorizovanja određenih grupa, što direktno ugrožava načelo jednakih prilika za sve koji žele da se bave advokaturom.

Kada se uporedi sa statutom komore, gde se eksplicitno navode uslovi za upis, a troškovi se ne pominju, ova praksa postaje još više upitna. Pripravnici su suočeni sa dilemom: da li da plate visoku sumu, često uzimajući kredite ili pozajmljujući novac, ili da odustanu od svog profesionalnog sna.

Stvarnost volontiranja i pripravničkog staža

Period pripravničkog staža predstavlja ključnu fazu u obuci svakog budućeg advokata. Međutim, iskustva pripravnika često govore o nesrazmeri između uloženog truda i dobijene naknade. Mnogi rade mesecima, a ponekad i godinama, bez ikakve plate, oslanjajući se na subvencije od Nacionalne službe za zapošljavanje ili finansijsku pomoć porodice.

Obećanja o brzom napredovanju, učenju i preuzimanju odgovornosti često ostaju neispunjena. Pripravnici se često osvrću na iskustva gde su obavljali isključivo administrativne poslove, poput popunjavanja tabela, ubacivanja predmeta u računar ili telefonskog pozivanja dužnika, bez prilike da uče o suštinskim aspektima advokatskog posla.

"Moj principal mi je obećao da ću učiti, da ću ići na suđenja, da ću pisati podneske. Na kraju, čitav dan sam proveo vrteći telefone i popisujući arhivu. Nisam naučio ništa, a nisam dobio ni dinar", izjavio je jedan od pripravnika.

Problematika rada kod notara i u javnim ustanovama

Kao alternativa advokaturi, mnogi mladi pravnici okreću se ka notarima ili javnim ustanovama. I ovde, međutim, čekaju izazovi. Rad kod notara se često opisuje kao šablonski i monoton, sa malo prostora za kreativnost ili sticanje širokog pravnog iskustva. Plate su često na nivou minimalca, a uslovi rada mogu biti strogi, sa nadzorom kamerama i ograničenim pauzama.

U državnom sektoru, situacija nije mnogo bolja. Iako posao u sudovima, tužilaštvima ili ministarstvima nosi odredenu stabilnost, proces zapošljavanja je često opterećen nepotizmom i vezama. Konkursi se ponekad objavljuju formalno, dok su kandidati unapred određeni. Osobe koje volontiraju godinama, nadajući se stalnom zaposlenju, često ostaju zakinute.

Pravnici u privredi suočavaju se sa drugim problemima: nemogućnošću da konkurišu za poslove koji zahtevaju višegodišnje iskustvo, uslovima tečnog engleskog i drugog stranog jezika, te konkurencijom od po nekoliko stotina kandidata za jedno radno mesto.

Pravosudni ispit: Vrata koja se teško otvaraju

Položen pravosudni ispit dugo se smatrao zlatnom karticom za uspešnu pravničku karijeru. Danas, međutim, njegova vrednost je u velikoj meri relativizovana. Iako otvara određena vrata, posebno u državnom sektoru ili kod određenih poslodavaca koji ga zahtevaju, nije garant zaposlenja.

Mnogi pravnici sa položenim pravosudnim ispitom i dalje se bore da nađu posao u struci. Tržište je prezasíćeno, a broj pravnika daleko premašuje broj dostupnih radnih mesta. Ovo dovodi do toga da se za pozicije koje ne zahtevaju toliko visoko obrazovanje, poput poslova u kadrovskim službama, često zapošljavaju ljudi sa srednjom školom, jer su jeftinija radna snaga.

Očajnički pokušaji da se nađe bilo kakav posao vode mnoge pravnike ka radnim mestima koja su daleko ispod njihovih kvalifikacija, što rezultira profesionalnom frustracijom i gubitkom stečenog znanja.

Samostalni početak: Putevi hrabrih

Uprkos svim preprekama, neki se odlučuju na samostalno otvaranje advokatske kancelarije. Ovo je put pun rizika, koji zahteva ne samo znanje već i značajnu finansijsku podršku, poslovnu snalažljivost i izdržljivost. Početni troškovi obuhvataju ne samo upis u komoru već i opremanje kancelarije, plaćanje računa, doprinose i kiriju.

Izgradnja klijentele je spor i mukotrpan proces koji može trajati godinama. Advokati početnici često se suočavaju sa problemom kašnjenja u plaćanju od strane državnih institucija za poslove učinjene po službenoj dužnosti, što dodatno otežava finansijsko poslovanje.

Poseban izazov predstavlja kombinovanje porodičnog života i samostalne advokatske prakse, posebno za žene. Ostvarivanje prava na porodiljsko odsustvo može biti komplikovano, jer zahteva prethodno izmirenje svih poreskih obaveza, što može dovesti do zaduživanja.

Traženje rešenja i promena sistema

Kako bi se unapredila situacija mladih pravnika, neophodne su sistemske promene. To podrazumeva:

• Ujednačavanje i transparentnost troškova za upis pripravnika u svim advokatskim komorama, uz uvodenje socijalnih kriterijuma za one koji nisu u mogućnosti da plate.
• Regulisanje uslova volontiranja kako bi se obezbedilo da pripravnici stvarno stiču znanje i iskustvo, uz fer novčanu nadoknadu.
• Promovisanje meritokratije u procesima zapošljavanja u državnom sektoru, kroz realne i fer konkursne procedure.
• Podrška samozapošljavanju mladih advokata kroz subvencije, poslovne inkubatore i olakšice u startnoj fazi poslovanja.
• Jačanje uloge strukovnih udruženja u zaštiti prava mladih pravnika i borbi protiv diskriminatornih praksi.

Pravnička profesija u Srbiji stoji na raskršću. S jedne strane, ima tradiciju i potencijal da bude stub pravne države. S druge strane, rizikuje da postane zatvoreni krug, dostupan samo onima sa odgovarajućim vezama ili finansijskim sredstvima. Budućnost ove profesije zavisi od sposobnosti da se prepoznaju problemi sa kojima se suočavaju mladi pravnici i da se nađu održiva rešenja koja će obezbediti jednak pristup i fer uslove za sve koji imaju želju i znanje da se bave pravom.

Kao što je jedan iskusniji kolega primetio, "prvo treba biti čovek, pa tek onda pravnik i advokat". Možda je upravo vraćanje ovom humanom aspektu profesije ključ za njen opstanak i prosperitet.