Papagaji kao kućni ljubimci - Kompletan vodič za izbor, pripitomljavanje i negu

Zašto je papagaj mnogo više od običnog ukrasa?

Postoji nešto neponovljivo u trenutku kada vam pernati prijatelj sleti na rame, zagrebe vas malo kljunom po kosi, a zatim se mazio se i bio živahan dok vam nešto tiho cvrkuće na uvo. Mnogi koji prvi put dobiju papagaja ostaju zatečeni koliko su ove ptice inteligentne, emotivne i koliko snažno mogu da se vežu za svoje ljude. Jedna anonimna vlasnica je svojevremeno podelila priču o ptici koja je naučila ga da kaže „mico mico mi” - sitnica, a opet znak neverovatne sposobnosti učenja i povezanosti. Probala sam i sa muzikom - priznaje ona - samo ponekad cvrkne i to je sve, a sve moguće žanrove sam izmenjala. Ova rečenica oslikava suštinu života sa papagajem: potrebno je mnogo strpljenja, ali svaki napredak donosi ogromnu radost.

Ipak, pre nego što se odlučite da u svoj dom unesete jednu od ovih harizmatičnih ptica, važno je dobro se informisati. Na internetu i u forumskim iskustvima provlači se mnoštvo pitanja o buci, neredu, pripitomljavanju i svakodnevnim izazovima. Upravo zato smo prikupili anonimne savete i pretvorili ih u jedinstven vodič - bez imena, bez reklama, samo iskustvo koje će vam pomoći da donesete pravu odluku.

Odabir ptice - Koji papagaj je za vas?

Svaka vrsta nosi svoj temperament, nivo buke, potrebu za društvom i - što mnoge brine - količinu prašine i razbacane hrane. Evo kako anonimni iskusni vlasnici opisuju najpopularnije papagaje.

Tigrice (mali talasasti papagaji)

Tigrice su najčešći izbor početnika. Male, živahne i relativno tihe. Ipak, nemojte se zavarati - moja tigrica kada menja perje, mogu slobodno jastuk da napravim, kaže jedna vlasnica, dok druga dodaje da o razbacivanju hrane i da ne pričam, po ceo dan idem sa ručnim usisivačem. Dakle, čak i ova sitna ptica može da napravi lom u vidu semenskih ljuspica i perja. S druge strane, neverovatno su zabavne - mogu da nauče da slete na prst, da se maze, a neki mužjaci čak i da izgovore nekoliko reči.

Nimfe (Nymphicus hollandicus)

Nimfe su na glasu kao izuzetno umiljate ptice. Jedna vlasnica ističe: moja nimfa se mazila po glavi i ramenu, stalno je tražila društvo. Ipak, i one umeju da razbacuju semenke svuda oko sebe kada jede, a tokom mitarenja svuda leti perje. Jedna poruka savršeno objašnjava realnost: čak i manji papagaji prave lom; moja nimfa razbacuje semenke svuda, a kada se mitari, na sve strane leti perje - na to treba da budeš spremna, jer ne verujem da postoji ptica koja će biti samo ukras. Nimfe su poznate i po svom prepoznatljivom ćubu - kada je uspravno, ptica je uzbuđena; kada je opušteno nagnuto, znak je da se oseća sigurno.

Mali aleksandar (Alexandrine parakeet)

Ako želite pticu koja je poznata kao prava mala pričalica, a opet nije ni prevelika ni premala, mali aleksandar vam može zapasti za oko. Anonimna iskustva kažu: svideo mi se aleksandar, kažu da su prave male pričalice i da se daju lako pripitomiti kad su mladi, a nisu ni mnogo veliki ni mali. Međutim, odmah sledi i upozorenje: mada kažu da papagaji prave veliku prašinu mašući svojim krilima i da nisu dobri za malu decu zbog sve te prašine i nečega iz krila što leti na sve strane. Dakle, ova vrsta zaista može da bude odličan sagovornik, ali nije za svakoga - potreban je malo veći kavez i spremnost na redovno čišćenje.

Rozene i rozekolisi (lovebirds, Fischer's lovebird, itd.)

Ove ptice su veoma živahne, često opisane kao mali akrobati. Jedan vlasnik anonimno pripoveda: moj rozenkolis obožava da se igra, donosim mu loptice i on ih šutira kljunom - pravi malac. Međutim, umeju da budu veoma destruktivni - pokidao je ogledalce, izbacio pojilicu sa vodom van kaveza, polomio nekoliko hranilica, ogulio kljunom belu boju na žicama kaveza. Dakle, zahtevaju čvrste igračke i stalni nadzor.

Konure (braonouha konura, sun conure)

Konure se često preporučuju onima koji žele pticu koja će im bukvalno biti senka. Jedan anonimni opis: braonouha konura, ručno hranjena, cena između 60-80 evra, jako pitomi papagaji, mazni, zaigrani, mogu naučiti da pričaju, ali nisu baš pričalice... mene obožava, popodne spava sa mnom, nekad legne na leđa i spava kao čovek. Konure su osetljive i veoma vezane za svog čoveka, pa je bitno da im se posveti puno pažnje.

Realnost svakodnevnog života - Prašina, hrana i neočekivane navike

Jedno od najčešćih pitanja glasi: da li ću provoditi dane konstantno usisavajući i brišući prašinu oko ptice? Odgovor nije jednostavan. Istina je da svaka ptica proizvodi određenu količinu sitnog praha sa krila, naročito kada maše krilima. Jedna zabrinuta anonimna osoba priznala je: ne želim da provodim svoje dane konstantno usisavajući i brišući prašinu oko njega, a zaista želim papagaja.

S druge strane, mnogi vlasnici su se prilagodili. Kupili smo ručni usisivač za koji smo se složili da nema svrhu, tako da bi kupovina papagaja bio odličan potez - moram nekako da uposlim taj usisivač. Ova duhovita opaska pokazuje da se uz malo organizacije sve da rešiti. Takođe, postoji i trik sa posebnim paskom ili peskom koji se stavlja na dno kaveza: čitala sam za neki poseban pesak ili tako nešto, koji se stavlja na dno kaveza, pa kad ptica vrši nuždu ili jede, sav taj otpad propadne kroz taj pesak i samim tim manje krša. Ovo može biti korisno, ali ne eliminiše potrebu za redovnim čišćenjem prostora oko kaveza.

Da li je moguće naučiti papagaja da ne pravi nered van kaveza?

Jedna od najvećih briga budućih vlasnika jeste obavljanje nužde po nameštaju. Pretpostavljam da papagaja mogu naučiti da kad je pušten, ne vrši nuždu svud po kući, ili na to moram biti spremna - to bi mi bilo malo previše, npr. dok jedem da mi sleti na glavu i pokaki mi se u kašiku. Zaista, ptice imaju brz metabolizam i često izbacuju izmet - nimfe i tigrice otprilike na svakih 10-15 minuta. Međutim, postoje tehnike naučavanja mesta za nuždu. Jedna anonimna članica foruma objasnila je: čitala sam na internetu da je moguće naučiti papagaja da obavlja nuždu samo u kavezu; otprilike se uči kao i pas - staviš ga na kavez dok se ne iskaka, a zatim ga puno pohvališ i daš mu omiljenu poslasticu, a ako to uradi negde gde ne treba, malo ga izgrdiš, kažeš „ne“ i vratiš za kaznu malo u kavez, i onda posle nekog vremena skapira.

Neki vlasnici su čak otkrili smešan izum - pelene za ptice. Gledala sam na TV-u pelene za ptice, neki američki par je to napravio jer imaju papagaje koji su stalno pušteni, pa baš da im ne vrše nuždu svuda po kući. Deluje simpatično, u raznim dezenima su pelene, stvarno smešno ptica izgleda. Naravno, pod uslovom da je ptica pitoma, jer joj treba navući ovo čudo, a da pritom ne doživi srčku. U praksi, mnogi papagaji nauče da se suzdržavaju dok ne dođu na određeno mesto, ili jednostavno prave gomilicu uvek na istom ćošku - jedna vlasnica kaže: moj je toliko lenjivac da sedne na jedno mesto, čak i u kavezu, i samo se ispod njega stvara gomilica, a sve ostalo čisto; pa tako i kad izađe iz kaveza, stavim salvetu na pod i sve bude čisto, jer čak i ako šetka, vrati se na to mesto posle 30-ak sekundi.

Pripitomljavanje - Kako od plašljivca napraviti maznog prijatelja?

Ključna reč je strpljenje. Mnoge ptice, posebno one koje nisu ručno hranjene, u početku se boje ruke. Jedan od proverenih trikova, koji anonimno kruži forumima, jeste sledeći: uzmete hranilicu negde oko 17h, onda je pono stavite oko 21h, s tim što skvasite prst i uvaljate ga u semena, i papagaji će misliti da je to hranilica i poješće sa vašeg prsta. Naravno, ovo ne znači da će ptica odmah postati pitoma, ali je prvi korak ka izgradnji poverenja.

Bitno je pustiti pticu da sama izađe iz kaveza. Nemojte je na silu vaditi - ostavite vrata otvorena, pričajte joj nežno, i ona će kad-tad izaći. Jedna od anonimnih priča opisuje upravo taj preokret: moj papagaj nije hteo da izlazi iz kaveza, držali smo mu vrata otvorena, na kraju je sam izašao i sad ne mogu da ga vratim unutra. Kada se ptica oslobodi, počinje magija - sleće na rame, na glavu, mazi se, traži da je češkate, a mnogi mužjaci počinju i da pričaju.

Neke ptice su, međutim, tvrdoglavije. Jedna anonimna vlasnica tigrice podelila je: imala sam tigricu svetlo plavog vragolana koji je bio tolika maza da sam skoro i zaboravila koliko truda i strpljenja mi je trebalo da ga naučim samo onome najosnovnijem - gde mu je hrana, da uđe sam u kavez, da mi dođe na prst a da me ne ujede pre toga... a kada smo pregrmeli to početno upoznavanje, sve je ostalo išlo lako. Zato je važno ne odustajati; svaki papagaj ima svoj ritam.

Govor i pevanje - Da li će vaš papagaj pričati?

Ne pričaju svi papagaji, i to nije znak inteligencije niti ljubavi. Mužjaci tigrica i nimfi mogu da nauče nekoliko reči, ali su mali aleksandri i afrički sivi papagaji (žakoi) tu u prednosti. Jedna anonimna vlasnica nimfe opisuje: moja nimfa prilično priča - zna da kaže „ptico“, „dodi“, „ptičice“, i nekoliko melodija, ali sam ga učila godinama; ponekad kao da namerno izbegava ono što mu govorim. Druga osoba dodaje: probala sam i sa muzikom, samo ponekad cvrkne i to je sve, a sve moguće žanrove sam izmenjala. Zanimljivo je da neke ptice više vole da imitiraju zvuke iz okoline - alarm, zvuk poljupca, pa čak i srkanje kafe - nego ljudske reči.

Mali aleksandar se često pominje kao prava mala pričalica, ali i tu nema garancije. Ključno je početi sa učenjem dok je ptica mlada i provoditi s njom puno vremena, ponavljajući jednostavne rečenice ili fraze, uvek uz pozitivno pojačanje.

Zdravlje, ishrana i nega - Šta treba znati?

Papagaji su osetljivi na promaje, dim cigareta, jake mirise i isparenja iz kuhinje. Često se dešava da vlasnici primete da ptica promukne, da frkće ili da drhti krilcima. Tada je najbolje konsultovati veterinara, a u međuvremenu obezbediti toplo mesto bez propuha, vitaminima obogaćenu vodu i kvalitetnu hranu.

Što se ishrane tiče, osnovu čine semena i peletirana hrana, ali ptice treba navikavati na voće i povrće. Jabuka, šargarepa, blitva, pa čak i poneki list maslačka - sve su to zdrave poslastice. Moja nimfa jede jabuke i peršun, ali banani neće ni da priđe, dok je za integralni keks s jabukom i cimetom spremna da pregrize i prst. Važno je izbegavati so, čokoladu, luk (mada neki papagaj ume da ukrade beli luk - svaka ptica je individua), hleb u većim količinama i sve mlečne proizvode zbog laktoze.

Još jedna neizbežna stavka je rast kljuna i noktiju. Sipina kost je neophodna za održavanje kljuna, ali neki papagaji je jednostavno odbijaju. Jedna anonimna osoba priznaje: moj ima 9 godina i više neće da koristi sipinu kost, pa mu moram seći kljun običnom grickalicom na svake dve nedelje - naučila sam sama, ali sam prvobitno otišla kod veterinara da vidim kako se to radi. Ako niste sigurni, obavezno potražite stručnu pomoć, jer kljun ima nervni završetak i lako može da prokrvari.

Zajednički život sa drugim kućnim ljubimcima

Mnogi ljudi imaju psa ili mačku i pitaju se da li je to bezbedno. Iskustva su podeljena. Postoje slučajevi gde mačka i papagaj spavaju zajedno u istom kavezu, ali to su izuzeci i nikada ne treba zaboraviti da su ptice prirodni plen. Anonimna poruka upozorava: imam psa koji ima dugu dlaku, i koliko sam se čičkova, granja, lišća nakupila od njega za ovih 10 meseci, mogla sam opušteno da ložim; shvatam da što je veća ptica, veći lom pravi, ali samo me brine da to ne bude puno krša. Dakle, i sam pas unosi nered, a ptica ga samo uvećava - to treba uzeti u obzir.

Najčešće zablude i iznenađenja

Jedna od zabluda jeste da će papagaj biti ukras koji samo stoji u kavezu i peva. Ne verujem da postoji ptica koja će biti samo ukras, a ako na to nisi spremna, možda papagaj nije prava životinja za tebe. Ova rečenica savršeno sumira suštinu. Papagaji zahtevaju interakciju, igru, trening i stalnu mentalnu stimulaciju. U suprotnom, mogu razviti nepoželjna ponašanja - čupanje perja, apatiju ili konstantno kreštanje.

Još jedno iznenađenje je mitarenje. Moj kada se mitari, perja ima toliko da mogu jastuk da napravim. Tada je potrebno pojačati ishranu vitaminima i obezbediti ptici dovoljno mogućnosti za kupanje, jer im to pomaže da se oslobode stare navlake pera i da ublaže svrab.

Da li je papagaj za vas?

Ako ste spremni na svakodnevno čišćenje, na buku u ranim jutarnjim satima, na to da vas ptica kljuca iz radoznalosti (a ponekad i kad je ljuta) i ako želite vernog saputnika koji će vas dočekivati cvrkutom, onda ste pronašli pravog ljubimca. Jedna anonimna vlasnica starijeg papagaja lepo je zaključila: moj nije bio papagaj, on je bio osoba; najviše će mi nedostajati njegov glasić, pošto je mnogo pričao. To je možda i najvažnija poruka - papagaji nisu igračke, već živa bića sa sopstvenim karakterom, koja mogu postati punopravni članovi porodice.

Na kraju, bez obzira da li se odlučite za malenu tigricu, razigranu nimfu ili pričljivog malog aleksandra, znajte da ulazite u jedinstven svet pernatih prijatelja. Uz dovoljno ljubavi, strpljenja i posvećenosti, i sami ćete moći da kažete: naučila sam ga da kaže „mico mico mi“ i to je tek početak.