Grčka letovanje: od mitova do savršenog odmora na helenskom primorju

Kada se pomene Grčka, većina ljudi pomisli na beskrajne peščane plaže, azurno more, miris maslinjaka i ukus sočnog girosa. Međutim, iza te razglednice krije se mnogo više - godinama su se na putničkim forumima i među iskusnim turistima preplitale priče o tome kako je Grčka završila 2006. sa 4.800.000 turista, kako je internet tamo još uvek privilegija retkih, ili kako Krit zapravo i nije Grčka. Ove anegdote, nastale iz ličnih utisaka, često su protivrečne i zbunjuju one koji prvi put planiraju put. Upravo zbog toga, pripremili smo opsežan vodič - bez imena, bez citata, ali zasnovan na godinama iskustava hiljada putnika - koji će vam pomoći da sami procenite koja je istina, a šta je samo greška u koracima.

Internet u Grčkoj: mit o digitalnoj pustinji ili realnost?

Na forumima se često može naći tvrdnja: „Poslednji su u Evropi spram broja stanovnika“ - navodno, prema podacima jedne velike softverske kompanije, Grčka je bila na začelju kada je reč o korišćenju interneta. Priča se nastavlja da u mom selu ne postoji internet kafe, a ima deset velikih hotela sa oko 5.000 gostiju. Drugi kažu da od mojih deset najboljih prijatelja Grka niko nema PC kod kuće, a kamoli internet liniju. Ovi opisi, iako deluju dramatično, odražavaju stanje od pre jedne decenije i više, i to prvenstveno u izolovanim planinskim selima, a ne u turističkim mestima.

Danas je slika daleko drugačija. Većina letovališta, čak i ona manja, ima barem jedan internet kafe sa vrhunskom opremom, a bežični internet je postao standard u smeštajnim objektima. U mestu poput Platamonasa, koje je po veličini gotovo zanemarljivo, u februaru mesecu rade dva kafea sa računarima kojima malo koji gradski lokal može da parira. U većim gradovima, Solunu i Atini, internet je sveprisutan - Thessaloniki i Atina su druga priča. Ipak, u zaista zabitim predelima, gde još nije stigla ni telefonska žica, ljudi se oslanjaju na satelitske veze. Dakle, ako vam je za odmor potrebna povezanost, ne brinite - ali ako idete u planinsku unutrašnjost Krita i očekujete optički kabl, bićete razočarani.

Krit nije Grčka - ili kako to već ide?

Jedna od najpoznatijih izjava koju ćete čuti na najvećem grčkom ostrvu je: „Krit nije Grčka - to će ti ponosno izjaviti svaki stanovnik Krita“. Zaista, Krit je svet za sebe. Njegova istorija, običaji i mentalitet ljudi toliko su specifični da se ostrvo u svakom smislu izdvaja od ostatka zemlje. Dok na kopnu vladaju drugačije norme, na Kritu ćete videti meštane kako drže pušku u kući, gde se pucnjava na svadbama i dalje smatra uobičajenom, a ponekad se na planinskim vrhovima susreću drevni običaji poput krvne osvete. Ostrvo ima najjužniju tačku Evrope - Jerapetru, a sa njegovih planina, posle kiše, može se videti Afrika. Mitologija kaže da je upravo ovde rođen Zevs, vrhovni bog, i da su brojni likovi iz grčkih legendi potekli baš sa Krita. Arheološko nalazište Knosos, iako mnogi smatraju da izgleda suviše veštački, ipak je mesto gde su se odigrale priče o kralju Minosu, lavirintu, Dedalu i Ikaru.

Krit je ostrvo kontrasta: dok je Hania prepuna uskih ulica i đaka koji uče engleski, u selu Sfakia žive plavooki, kršni ljudi - prema legendi, potomci Vikinga koji su se davno nasukali na obalu. Turistički vodiči često prepričavaju da gost može dobiti dobronamerni savet da se što više druži sa devojkama koje nisu odatle, jer svaka ovdašnja ima strica na planini. Bilo kako bilo, Krit je definitivno destinacija koju treba doživeti, ali uz poštovanje lokalnih pravila i svest da je ostrvo mnogo više od peščanih plaža - iako su i one, poput Balosa, nestvarno lepe.

Smeštaj i cene: od apartmana do kuvanih jela

Kada je reč o smeštaju, Grčka vas neće razočarati - pod uslovom da znate šta tražite. Cene apartmana u sezoni kreću se od 25 evra dnevno u predsezoni, pa do 60 evra u avgustu, mada u udarnim terminima i do 100 evra za veći smeštaj. Za one koji mogu da dobiju vizu na mesec dana, isplati se uzeti ceo stan za 300 do 400 evra - i to direktno na obali mora. U mestima poput Leptokarije ili Stavrosa, smeštaj je često povoljniji nego u mondenskim delovima poput Halkidikija, a kvalitet je sasvim zadovoljavajući.

Što se hrane tiče, vlada uverenje da u grčkim tavernama ne postoji ništa kuvano - ali to je samo delimično tačno. Jela poput stifada (gulaš), boranije ili čorbastog pasulja zaista se mogu naći, samo ne u tipičnim brzim restoranima uz plažu. Glavni junak ulice je giros: porcija u lepinji sa prilozima košta između 1,60 i 2,20 evra, zavisno od mesta. Na Kritu, pazite na terminološku zamku: ono što u ostatku Grčke zovu „suvlaki“, na Kritu je „kalamaki“, dok je „suvlaki“ zapravo giros - zbunjujuće, ali zabavno kada naučite. Restorani srednjeg ranga nude porcije mesa ili ribe za 5 do 8 evra, a čuveni frape - ledena kafa sa šlagom - košta oko 3 evra, pri čemu Grci uz jednu kafu provedu i po dva sata, pretvarajući ispijanje u društveni ritual.

Voće i mlečni proizvodi su nešto skuplji, dok su suhomesnati proizvodi, slatkiši i alkohol često jeftiniji nego kod nas. U velikim marketima, poput onih uz obilaznicu Soluna, može se proći vrlo povoljno, a posebno je preporučljivo probati gusti grčki jogurt - samo pazite, tečni jogurt kakav mi poznajemo ovde se traži pod drugim imenom, pa da ne dođe do zabune na računu.

Plaže: od tirkizne Lefkade do porodične Paralije

Kad je reč o plažama, razlike su ogromne. Lefkada na Jonskom moru nudi neke od najlepših plavih zastava u Evropi - gotovo nestvarne uvale sa belim šljunkom i vodom boje safira. Parga, smeštena na kopnu blizu ostrva Krf, podseća na bokokotorski zaliv: mletačka arhitektura, maslinjaci i čist vazduh. Severna Grčka, region Halkidikija, privlači porodice zbog plitke i tople vode - u Nei Poriju more je prvih sto metara jedva do kolena, idealno za decu. Za mlade je tu Paralija, dinamično mesto sa noćnim životom koji ne jenjava do jutra, a odmah pored je Olimpic Bič, savršen balans mira i zabave.

Na istoku, poluostrvo Peloponez krije bisere poput Lutrakija - zapravo banje sa lekovitom vodom, gde odsedaju uglavnom stariji turisti iz zapadne Evrope, ali je istovremeno to živopisno mesto sa kazinima i šetalištima. Južnije, obala od Korinta do Patre nudi nebrojene male plaže, retko posećene i dosta divlje. Tu su i skrivene plaže blizu drevne Sparte, gde se može uživati u potpunoj tišini, daleko od buke i gužve.

Prevoz do Grčke i unutar zemlje: autoputevi, trajekti i jedna duga priča

Putovanje automobilom iz Srbije do Grčke je avantura koja se isplati, posebno ako se ima na umu da su autoputevi sve bolji. Deonica od Niša do Soluna prelazi se za nekoliko sati, a potpuno novi auto-put koji spaja Egejsko sa Jonskim morem, od Lamije preko Joanine do Igumenice, tehničko je čudo - niz tunela i mostova koji probijaju planine. Za one koji idu prema Pargi ili Krfu, ovo je najbrža ruta, iako poslednjih stotinak kilometara ume da bude nezgodno. Od Soluna do Atine put je perfektan, a sve je više obilaznica koje skraćuju distancu. Ipak, treba biti oprezan: oznake na pojedinim skretanjima znaju da budu nedovoljne, a meštani vam često daju uputstva na čistom grčkom, verujući da ćete ih bolje razumeti ako govore glasnije - to je deo šarma.

Za ostrva su neizbežni trajekti. Redovne linije iz Pireja voze ka Kikladima, Kefaloniji, Rodosu i Kritu. Cene nisu uvek male, ali postoje i sporije, jeftinije varijante. Ako putujete automobilom, ostavite ga na kopnu i iznajmite skuter ili manji auto na ostrvu - mnogo je praktičnije i povoljnije. Usput, za iznajmljivanje skutera do 50 kubika nije potrebna međunarodna dozvola, iako agencije često gledaju kroz prste.

Viza i granice: informacije iz prve ruke

Državljanima Srbije za ulazak u Grčku i dalje je potrebna viza. Postupak se obavlja preko konzularnog odeljenja ambasade u Beogradu. Termin za predaju dokumentacije zakazuje se unapred, i iako se nekada čekalo i po mesec-dva, sada je moguće dobiti termin za nekoliko dana ukoliko je datum putovanja blizu. Potrebno je popuniti formular (dostupan i na sajtu ambasade), imati važeći pasoš, dokaz o smeštaju (vaučer agencije ili pozivno pismo overeno u policiji) i putno osiguranje. Cena grupne vize je manja, ali ako putujete samostalno, platite oko 35 evra. Na granici prema Makedoniji, prelaz Tabanovce ume da bude usko grlo - u špicu sezone čeka se i nekoliko sati, pa je pametno krenuti ranije ujutru ili kasno uveče. Srećom, carinici su uglavnom korektni, a priče o višesatnim maltretiranjima su izuzeci.

Mitologija, istorija i svakodnevni običaji

Grčka je kolevka evropske civilizacije, i to se oseća na svakom koraku. Na Kritu se, prema rečima profesora lingvistike sa Oksforda, može naći etimologija sedamdeset procenata evropskih imena. Olimp, dom drevnih bogova, uzdiže se iznad Leptokarije i Litohora - iako pristupni putevi nisu uvek besprekorno obeleženi, restoran na vrhu služi možda najbolji čorbasti pasulj koji ćete probati. Delfi, Epidaurus, Mikena - sve su to svedočanstva veličanstvene prošlosti. Zanimljivo je da u Tesaliji, blizu grada Lamije, postoji spomenik bici kod Termopila, ali bez velike pompe - kao da je istorija skrivena od pogleda, čeka strpljive putnike da je otkriju.

Svakodnevni život Grka ima svoju čar. Ljudi su druželjubivi, gostoljubivi i ponosni na svoju tradiciju. Primera radi, u severnoj Grčkoj mnoge starije žene i dalje nose crninu i marame, a seljaci koriste drvene jasle za ispisivanje jelovnika. Engleski jezik nije svuda raširen - vlasnici manjih prenoćišta ga slabo govore, ali tada gestovi i osmeh rešavaju sve nesporazume. Uostalom, kako kažu sami meštani: „Nisam ja došao kod njih, oni su došli u Grčku - neka nauče grčki.“ Ova šala, ponavljana na svakom ćošku, otkriva suštinu mentaliteta: drevni ponos pomešan sa savremenom turističkom stvarnošću.

Noćni život i zabava: od Malije do Soluna

Mladi koji traže provod neće ostati uskraćeni. Na Kritu postoji mesto Malija - ceo grad živi 24 sata dnevno, a engleski turisti prave atmosferu kakva se može porediti sa Ibicom. U blizini je i Sisi, podjednako lud destinacija. Severna Grčka se ponosi Paralijom: duž obale nižu se diskoteke i barovi, a cene pića su razumne - heineken za 1,5 do 2 evra. Hanioti na Halkidikiju nudi malo profinjeniji izlazak, dok je Pefkohori poznat po prepunim šetalištima i živahnoj večernjoj sceni. Za one koji vole mirniju atmosferu, Leptokarija ima nekoliko klubova koji rade do sitnih sati, ali i taverne u kojima se uz živu muziku može večerati do ponoći. Solun, kao studentski grad, nudi beskonačan izbor barova i klubova - tamo se najbolje oseti puls mediteranskog noćnog života.

Grčka kuhinja: više od girosa i pite

Osim girosa i suvlakija, grčka kuhinja je bogata i raznovrsna. U priobalnim taverama dominiraju sveža riba i plodovi mora - hobotnica pečena na roštilju, lignje punjene sirom, škampi u buzari sosu. Planinski restorani nude jagnjetinu ispod sača i pečeno povrće sa aromatičnim travama. Posebno se izdvaja grčki jogurt, gust i kremast, koji se jede uz med i orahe za doručak. Sir fetaki, masline, paradajz - sve je to deo svakodnevnog obroka. Jedan od gastronomskih šokova za srpske turiste je kafa: frape je svetinja, a espreso i dalje zauzima sve više mesta. Pivo se služi u visokim čašama, a cena varira od jednog do tri evra, zavisno od lokala. Na Kritu probajte rakiju - cuvajte se, jača je nego što izgleda.

Praktični saveti za put

• Novac: Evri su u upotrebi. Menjačnice su svuda, ali kurs u bankama je povoljniji. Kreditne kartice primaju gotovo svi veći objekti.
• Zdravstvena zaštita: Apoteke su odlično snabdevene, a za lakše povrede možete računati na brižljive farmaceute. Putno osiguranje je obavezno.
• Klimatizacija: Leti su temperature visoke, pa tražite smeštaj sa klima uređajem - nije svuda standard.
• Jezik: Naučite nekoliko osnovnih reči: kalimera (dobro jutro), efharisto (hvala), parakalo (molim). To otvara sva vrata.
• Automobil: Ako vozite, obavezno ponesite zelenu kartu osiguranja i proverite ispravnost pneumatika - putevi, iako sve bolji, umeju da budu zahtevni.

Destinacije koje ne treba propustiti

Svako ima svoju omiljenu tačku na mapi Grčke. Lefkada je raj za ljubitelje netaknute prirode i fotografije. Parga oduzima dah svojom pozicijom na obronku uz more. Peloponez nudi Lutraki, Korint, drevnu Spartu i Olimpiju - sve na nekoliko sati vožnje. Krit je univerzum za sebe, od Knososa do najjužnijeg grada Evrope. Tasos, smaragdno ostrvo na severu, donosi savršen balans između zelenila i kristalno čiste vode. Halkidiki sa tri prsta nudi po nešto za svakoga - od luksuznog letovališta na istočnoj obali, preko živopisnih mesta na Sitoniji, do mirnih uvala na Atosu (gde ženske nožice ne smeju, ali muškarci mogu uživati u duhovnoj atmosferi). Za one koji žele nešto egzotičnije, tu su Kefalonija i Mikonos - prva romantična, druga mondenska i burna.

Ako tražite mir, birajte septembar. More je tada najtoplije, cene padaju, a plaže nisu prenatrpane. Jun je takođe dobar, iako ponekad može da bude malo svežije na severu. Avgust je, očekivano, najskuplji i najgušći, ali ni tada se ne može reći da nema mesta za uživanje, pogotovo ako se odvažite na manje komercijalne delove obale.

Zaključak: svako nađe svoju Grčku

Grčka nije samo jedna destinacija - ona je mozaik sastavljen od stotina ostrva, planinskih sela, modernih gradova i drevnih ruševina. Svako ko je poseti vrati se sa svojom pričom: neko veliča divlje plaže Krita, neko se kune u jonsko more, treći ne daje na kozmopolitski Solun. Upravo ta raznolikost čini je najposećenijom zemljom našeg regiona, i ne treba da čudi podatak da je još davne 2006. imala gotovo pet miliona turista - broj koji danas višestruko nadmašuje.

Bez obzira na to da li vam je prioritet internet konekcija, noćni život, ili samo ležaljka pod borovima, Grčka vas čeka otvorenih ruku. I zapamtite: Krit nije Grčka, ali je deo te čarolije koja se zove helensko primorje - i svaki njegov kutak krije priču za sebe.